НОЋНА СТРАЖА

АТЕЉЕ 212 БЕОГРАД

Федор Шили
Редитељ: Борис Лијешевић

 

 

 

 

 

 

Драматургија: Јелена Мијовић
Сценографија: Валентина Попржан
Костимографија: Драгана Лађевац
Композитор: Стефан Ћирић
Организаторка: Јелена Твртковић
Асистенткиња редитеља: Милана Матејић
Асистент редитеља: Никола Михаиловић
Асистенткиња костимографкиње: Весна Славнић
Организатор на пракси: Лазар Ненадић

Лица:
Милош Владисављевић, патер фамилиас/Ненад Ћирић
Марија Владисављевић, његова ћерка/ Јелена Ступљанин
Нина Владисављевић, његова ћерка/ Јелена Петровић
Петар Владисављевић, његов син/ Урош Јаковљевић
Гроф Андрењи Иштван, мађарски племић/ Гордан Кичић
Андрењи Магда, његова тетка/ Горица Поповић
Маркиза Јелица Стратимировић – Д’агостино/ Јелена Ђокић
Миленко Вићентијевић /Бојан Жировић
Софија Петровић/Тамара Драгичевић
Торвалд Хјорвалдсон/Стефан Бундало

Инспицијенткиња и суфлерка: Јована Поповић
Дизајн светла: Радомир Стаменковић
Дизајн звука и реализација звука: Лидија Мировић
Маска и шминка: Дубравка Бушатлија
Фотографије: Бошко Ђорђевић
Дизајн плаката: New Момent

РЕЧ РЕДИТЕЉА

Комедија није тек било која представа која изазива смијех. Већ комад који почива на прецизном механизму у коме једни другима раде иза леђа, смишљају преваре, служе се лажима, кују планове, праве сплетке а не виде да самоувјерени и задовољни због туђе пропасти сигурним кораком корачају у сопствену. Смијех не осјећају ликови на сцени него гледаоци у публици који једини виде како лукави план пропада прије него је и кренуо у реализацију. И како ће супериорни сплеткарош бити кажњен. Како ће изгубити самопоуздање и видјећемо га преплашеног. И насмијати му се. Наш смијех ће му бити казна. Али нећемо се смијати њему, лику, било да је то Харпагон или Оргон, Кир Јања или срески капетан Јеротије или пак наш Милош Владисављевић, већ његовом осујећеном лукавству. Оном истом са којим се ми сусрећемо. Сплеткама које трпимо или пак спроводимо. Смијехом ћемо казнити лукавство овога свијета. Добићемо тренутак интимног разрачунавања са свијетом у коме ћемо побиједити. И макар на тренутак ликовати да правда постоји и да преступници добијају оно што су заслужили. На тренутак ћемо поправити свијет по мјерилима писца, глумца, редитеља, гледаоца, по мјерилима позоришта. А то смо ми. Ми постајемо комедија. Најсложенији и најзахтијевнији од свих жанрова. И тражимо себе и свој пут до ње данас.

У “Ноћној стражи” Федора Шилија налазимо људе код којих рад није оно што омогућава живот. Сплеткарење, манипулације, варање, прећуткивање истине, квалитети су који обезбијеђују егзистенцију. Ко не влада овим вјештинама бива прогнан на маргине овог чудног свијета у коме царују сумњиве маркизе, пропали и посрнули племићи, колекционари лажних слика, загонетни пјесници. Свет који је постао фалсификат. Налазимо генерацију чија је религија комфор и удобност, навикнуту да живи од туђих пара, добијених браковима, наследством, обманом и никада не помисливши на то да неће вјечно трајати. Комад "Ноћна стража" почиње од питања: шта се дешава кад пара нестане?