БАЛКАНСКИ ШПИЈУН

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ
Душан Ковачевић
Режија: Татјана Мандић Ригонат

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Драматургија: Татјана Мандић Ригонат
Композитор: Ирена Поповић Драговић
Сценограф: Бранко Хојник
Костимограф: Ивана Васић
Лектор: Љиљана Мркић Поповић
Сценски покрет: Анђелија Тодоровић
Монтажа филма: Јелена Тврдишић
Камерман: Дејан Стојановић
Продуцент: Вук Милетић
Организатор: Немања Константиновић

Лица:
Илија Чворовић/ Љубомир Бандовић
Даница Чворовић/ Нела Михајловић
Ђура, Илијина сестра близнакиња/ Душанка Стојановић Глид
Соња Чворовић/ Катарина Марковић
Подстанар/ Милутин Милошевић
Спикерка/ Вања Милачић

Лица у филму: Борис Комненић, Бранко Видаковић, Вјера Мујовић, Оља Бећковић, Александра Коларов, Дуња Костић, Немања Константиновић
Музичари: Владимир Грубај, кларинет/Елио Ригонат, гитара/ Иван Мирковић, хармоника/ Реља Дербогосијан, бубњар

Реч редитеља:
Страшан је и трагичан реализам те драме данас, њена суштинска, дубинска савременост. Породична и друштвено политичка прича у њој, привукла ме је као магнет, као неко судбинско и позоришно бити или не бити, да мислим кроз њу трагику и трауму времена у којем живим. А ово је време смишљене агресивне производње друштвене и политичке параноје, страха, завера и непријатеља. Драму коју је Душан Ковачевић написао 1983. године, недвосмислено сам режирала ко причу која се дешава данас, у атмосфери те параноје и завере против нормалног човека. За разлику од психијатријских параноика, који мисле да цели свет кује завере против њих, друштвени параноици као сталну опасност виде тајанствене силе које раде о глави групе којој припадају, нацији, вери. Умберто Еко пише о томе колико је друштвени параноик опаснији од психијатријског: јер своју опсесију дели са милионима других људи, а стиче утисак да је његово одупирање заверама потпуно природно. Управо то објашњава многа догађања која данас потресају свет. Балкански шпијун је савремен на светском нивоу, јер је тема друштвене параноје и производње непријатеља, страха и завера, део манипулативне матрице која се употребљава у политичке сврхе на разним крајевима света. Кључно је питање шта се дешава када човек подлегне тим конструкцијама и упусти се у обрачун са непријатељима, са пуним уверењем да чини добро дело.

Из интервјуа са редитељком
Борка Г. Требијешанин, Политика