ОСНИВАЧ И ГЕНЕРАЛНИ ПОКРОВИТЕЉ ФЕСТИВАЛА
СКУПШТИНА ГРАДА ЈАГОДИНЕ

 
 
 
 
 


САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ 2017.


Селекторка 46. Фестивалa „Дани комедије“, др Ана Тасић, театролог и позоришни критичар “Политике”, саопштила је одлуку о такмичарској селекцији предстојећег 46. Фестивала “Дани комедије”

“Трагикомедије нашег времена”
Од погледаних четрдесет представа, направила сам избор од седам изузетних комедија, искључиво вођена критеријумима њиховог укупног сценског квалитетета и комичких вредности. На овогодишњем програму “Дана комедије” преовлађују представе српских аутора, чак шест су написали домаћи писци, при чему је реч о праизведбама њихових текстова. Ови аутори припадају различитим генерацијама, од Душка Ковачевића, преко Небојше Ромчевића, Светислава Басаре и Мирољуба Недовића, до Дуње Петровић.
Све представе су у погледу тема које третирају врло савремене, оне (траги)комички одражавају живот у савременом свету, у локалном и глобалном погледу, често их преплићући. Изабране представе су огледало нагомиланих тензија у друштву, баве се питањем останка или одласка из земље, животних околности емиграната, страховима од тероризма, ксенофобијом, прекомерним утицајем политике на свакодневни живот, друштвеном корупцијом и лажним моралом. Хумор у њима је горак, обојен тамним тоновима. Има лице и наличје, потврђујући сложеност жанра комедије који је кроз историју позоришта постојано откривао своја вишеслојна значења. Комика у свим изабраним представама није површна, није средство једнодимензионалног забављања, већ је двосмислена, аналитичка, провокативна. Све комедије граде изазован однос према околностима у којима живимо бирајући пут који не одводи од стварности, већ пут обрачунавања са њом, духовит и интригантан. Имајући све ово у виду, јагодински „Дани комедије“ ове године имају поднаслов „Трагикомедије нашег времена“.

Програм 46. “Дана комедије”
„Пасивно пушење“, текст Небојша Ромчевић, режија Егон Савин, Звездара Театар, Београд
Радња ове савремене, грубе, политички упадљиво некоректне и апсурдне комедије неспоразума, дешава се на париском аеродрому, где службеници приводе Србина Радишу због сумње да је терориста. Ово полазиште је плодно тло за комички убедљиво разобличавање низа проблема који потресају живљење у Србији на путу за ЕУ. Од мукотрпног састављања краја са крајем, преко ограничења политике и дубоко укорењене друштвене корупције, до глобалних потреса због тероризма и емиграната. Хумор се изводи из наших свакодневних живота, познатих ситуација борбе за преживљавање, и преводи се у грубље, оштро комичне сцене које нам доносе одушак од такве свакодневнице.

„Док те ја храним и облачим“, ауторски пројекат Оље Ђорђевић, драматургија Даница Николић Николић, Позориште младих, Нови Сад
Документаристички утемељен текст и представа „Док те ја храним и облачим“ баве се темом родитељства, рађања и подизања деце у Србији. Представа је едукативна и забавна, мултимедијална и интерактивна, фрагментарне је структуре, са укљученим сонговима и видео материјалима. Трагикомичног стила игре, она горко комично одражава живот у нашем друштву. Полазећи од теме родитељства, аутори се интригантно баве и ширим друштвеним проблемима - огромним утицајем нових медија у друштвеном животу, спутавајућим патријархалним очекивањима, као и даље актуелним питањем останка или одласка из земље.

„Ревизор за југоисток“, текст Светислав Басара, режија Марко Торлаковић, Шабачко позориште
Полазећи од Гогољевог „Ревизора“, Басара је написао савремену политичку гротеску о власти у Србији, о друштву чији су руководиоци у паници због доласка ревизора из Европске уније, па наврат-нанос покушавају да створе утисак о уређеном систему. Њихови приоритети пред ревизором постају сакривање распада у свим сферама друштва, корупције, као и партијске поделе власти, односно свеприсутне праксе партијских прелетача зарад останка на власти. Стил игре је бруталан, директан, немилосрдан, провокативан. Актери су обучени у грубу садо-мазо одећу, док је сценски простор индикативно оивичен бодљикавом жицом. На тај начин се и на визуалном плану заокружују критичка значења представе, стилски оштри, сатирични призори из наше стварности крцате противуречностима. Ова представа је гогољевски искривљено огледало судара различитих политичких токова у нашем друштву, од грлате борбе за очување Косова, до наметања одржавања геј параде.

“Хор „бечких“ дечака“, текст Мирољуб Недовић, адаптација и режија Ирфан Менсур, – у продукцији Yugoart, Београд (игра се у театру Carte Blanche Земун)
Радња ове црне комедије се дешава у ћумезу у Бечу, у подруму без прозора, са једним креветом који на смену користе Вуле и Аца, емигранти у годинама из Србије. Они су се ту нашли из очајања, у потрази за бољим животом јер их је у Србији однео вихор транзиције. Изгубили су посао у привативизованим фирмама и били осуђени на нови почетак, без много перспективе. Кроз живот у нехуманим условима и рад на бечком градилишту води их Џони, гастарбајтер са искуством. Ови оквири су плодно тло за урнебесно разигравање проблематике живота у туђини, бављење темом пролазности и носталгије према дому, али и на критичко освртање на нашу недавну политичку историју, апсурдне промене у последњих двадесетак година. Глумци Предраг Ејдус, Бода Нинковић и Ирфан Менсур са изузетном вештином граде свет измучених остарелих бораца за живот који у емиграцији деле смешно-тужне тренутке и у заједништву црпе снагу за опстанак.

„2 у 1“, текст Реј Куни, режија Петар Јовановић, Народно позориште Суботица
Радња урнебесне комедије Реја Кунија, једног од најуспешнијих наследника Жоржа Фејдоа, заснована је на фарсичним заврзламама и вишеструким брачним прељубама. У тај основни питки ток радње је утиснута и проблематика лажног морала владајућих политичара са двоструким стандардима, па тако и ова комедија има друштвено-критички слој значења. У суботичкој представи су посебно наметнути актуелни проблеми са избеглицама, питања њихове асимилације, што је провокативно и комички спретно остварено. Бројни неспоразуми у комуникацији актера избијају због емигранта који не зна домаћи језик. А исплетена тематика љубавних и политичких токова има метафоричка значења – преваре у браковима политичара су и одраз њиховог општег односа према друштву.

“Удај се мушки“, текст Дуња Петровић, режија Марија Липковски, Центар за интерактивну уметност - Испад, Београд
Ово је такође савремена комедија са певањем чија се радња одвија у оквирима припреме за венчање, где се трагикомички одражава истинита слика нашег друштва. Она је огледало општег лова у мутном, принуђености на сналажење у околностима приличног расула где у први план избијају муфљузи. И ова представа у другом плану третира проблем одласка младих и способних људи из наше земље, због незавидних околности живота у домовини. Кроз комедију ситуације и односе између три блиска пријатеља који оснивају фантомску агенцију за организацију свадби, аутори се баве и темама односа међу половима, нарушених, промењених традиционалних релација између мушкараца и жена. У специфичној форми комедије са певањем која шири оптимизам, наличје представе открива тамну слику друштва.

„Хипноза једне љубави“, текст и режија Душан Ковачевић, Звездара театар, Београд
Најновији комад Душана Ковачевића је бајковита мелодрамска гротеска која се у основи бави проблемом одласка младих људи из земље. Радња се дешава на напуштеној планини, у надреално постављеним околностима преплављујуће беде. Јаки зачини фантастике прате препознатљиве Ковачевићеве ликове, кљакаве чланове две крње породице чија су деца отишла у бели свет у потрази за стабилнијим животом. Протагониста Ранко се вуче са штаком, његова жена Соја пати се са штапом, војном лекару Васи је непокретан врат, а његов син Драги не може да говори. Њихови физички недостаци су јака комичка средства, извори ситуационе комике, али су и изражајне метафоре болесног друштва. Ковачевић тмурну друштвену реалност преобликује у трагикомички питкију, подношљивију позоришну стварност, црнохуморно огледало система (без)вредности.

др Ана Тасић
Селектор фестивала, театролог и позоришни критичар „Политике


Фестивал ,,Дани комедије'' и Културни центар Јагодине саопштили су данас да ће стручни жири 46. Фестивала радити у следећем саставу:

1. Др Мирослав Радоњић – директор Стеријиног позорја – председник жирија
2. Даница Максимовић – драмска уметница из Београда – члан жирија
3. Марија Вулић - уредница ликовног програма у Културном центру – члан жирија, представник Града домаћина


Selektorka 45. festivala Dani komedije, Ivana Vujić, rediteljka i redovna profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, saopštila je odluku o takmičarskoj selekciji predstojećeg 45. festivala Dani komedije.

Prenosimo obrazloženje:

КОМЕДИЈА, НАШ САВРЕМЕНИК

ЈОВАН СТЕРИЈА ПОПОВИЋ, НАШ ВЕЛИКИ КОМЕДИОГРАФ, ГЛЕДАЈУЋИ ,,КЛАУСТРОФОБИЧНУ КОМЕДИЈУ“ ДУШАНА КОВАЧЕВИЋА, МЕЛАНХОЛИЧНО БИ СЕ ОСМЕХНУО И РАСЕЛОВСКИ ПРИМЕТИО ,,УКОЛИКО ЧИНИМО ДОБРО БЕЗ ОБЗИРА НА ТО ШТО ТАКО НЕ ДОСЕЖЕМО СРЕЋУ, ОНДА И НИЈЕ ВАЖНО ШТО СМО НЕСРЕЋНИ“. АЛХЕМИЈУ КОМЕДИЈЕ ЧИНИ ЊЕНА ИСЦЕЛИТЕЉСКА МОЋ. У СВЕТУ У КОМЕ ВЛАДАЈУ КАРТЕЛИ ПРОДАВАЦА ОРУЖЈА, ХУМОР ЈЕ ПОСТУПАК КОЈИМ СЕ БОРИ УГРОЖЕНО ЈА, НЕ СУЗЕ. МОНТЕЊ НАМ МУДРО ПОРУЧУЈЕ ,,ЖИВОТ ЈЕ ЗА ОНЕ КОЈИ ОСЕЋАЈУ - ТРАГЕДИЈА, ЗА ОНЕ КОЈИ МИСЛЕ - КОМЕДИЈА“. КОМЕДИЈЕ КОЈЕ ЧИНЕ ИЗБОР ОВОГОДИШЊЕ СЕЛЕКЦИЈЕ ФЕСТИВАЛА ПРЕДСТАВНИЦИ СУ СЛОБОДНОГ МИШЉЕЊА И НАДЕ ДА ЋЕ РАЗУМ САВЛАДАТИ СТРАСТИ, АЛИ ДА ГРАЂАНСКА СЛОБОДА ДАНАС НЕЋЕ БИТИ СЛОБОДА ТРЖИШТА. ИЗМЕЂУ ТРИДЕСЕТ И ДВЕ ПРЕДСТАВЕ КОЈЕ СУ ПРЕГЛЕДАНЕ ТРАГАЛО СЕ ЗА КОМЕДИЈОМ КОЈА ЈЕ НАШ САВРЕМЕНИК, ЗА ХУМОРОМ КАКО ИСИДОРА СЕКУЛИЋ КАЖЕ ,,КОЈИ ЈЕ ФИНА И ПРЕФИНА УМЕТНИЧКА СУШТИНА ПРИ СУПРОТНОМ КРАЈУ, АЛИ НА ИСТОЈ ОСОВИНИ СА ТРАГИКОМ.“ КОМЕДИЈЕ КОЈЕ СУ ИЗАБРАНЕ, ЊИХ СЕДАМ, ПРЕДСТАВЉАЈУ ОНО ШТО НАМ ЈЕ ДАНАС ПРЕКО ПОТРЕБНО, А ТО ЈЕ ОНО НА ШТА НАС ЈЕ УПУЋИВАО ЈОВАН СТЕРИЈА ПОПОВИЋ - КОМЕДИЈА КОЈА СПАЈА ИСЦЕЛИТЕЉСКУ УЛОГУ ПОЗОРИШТА СА ЊЕГОВОМ ОБРАЗОВНОМ ФУНКЦИЈОМ. И ЗАТО, ВЕЗУЈМО СВЕТ, НЕ РАСПАРЧАВАЈМО ГА, ХУМОРОМ СЕ БОРИМО ЗА БЕСКОНАЧНУ ЦЕЛОВИТОСТ ЖИВОТА, САГЛЕДАЈМО СЕБЕ У ВРЕМЕНУ ИСКУШЕЊА И ПОСТАНИМО СОПСТВЕНИ САВРЕМЕНИЦИ КОЈИ СЕ НЕ БОЈЕ СОПСТВЕНОГ СТИДА.

1. „РОДОЉУПЦИ“ - ЈОВАН СТЕРИЈА ПОПОВИЋ - НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ БЕОГРАД, РЕЖИЈА АНДРАШ УРБАН
ПРЕ ВИШЕ ОД 150 ГОДИНА ЈОВАН СТЕРИЈА ПОПОВИЋ ГРАДИ ОВУ СВОЈУ ТРАГИКОМЕДИЈУ СА ЖЕЉОМ ДА ИСЦЕЛИ АЛИ И ДА ОБРАЗУЈЕ СРПСКИ НАРОД. ЕВО НАС ДАНАС, 210 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА ОВОГ ИСТИНСКОГ РОДОЉУБА, ВЕЛИКОГ ПИСЦА И СРПСКОГ ПРОСВЕТИТЕЉА. ЊЕГОВ КОМАД ,,РОДОЉУПЦИ“ ЧИНИ НАМ СЕ КАО ДА ЈЕ ПИСАН САДА. ОВО ВЕСЕЛО ПОЗОРЈЕ ОТКРИВА НАМ НАШУ ТЕГОБНУ НЕПРОМЕНЉИВОСТ И ЕГОИЗАМ. ПРЕДСТАВА ОШТРОГ РЕДИТЕЉСКОГ ПОСТУПКА АНДРАША УРБАНА, СКУПНЕ ИГРЕ АНСАМБЛА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА, ВЕЛИКЕ ЕНЕРГИЈЕ, САВРЕМЕНОГ ПРИСТУПА И РАЗАРАЈУЋЕ И ИСЦЕЉУЈУЋЕ ИСТИНЕ.

2. „ОДУМИРАЊЕ МЕЂЕДА“ БРАНКО ЋОПИЋ, АДАПТАЦИЈА И СОНГОВИ ОЛГА ДИМИТРИЈЕВИЋ, РЕДИТЕЉ НЕМАЊА РАНКОВИЋ - НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ УЖИЦЕ
МАЛО ЈЕ ПОЗНАТО ДА ЈЕ ЋОПИЋ ПИСАО И ДРАМЕ. ПРЕД НАМА ЈЕ ДРАМАТУРШКИ ВРСНА АДАПТАЦИЈА ОЛГЕ ДИМИТРИЈЕВИЋ, ЖИВОПИСНИ ЋОПИЋЕВСКИ ЛИКОВИ, МЕНТАЛИТЕТ ФИЛОЗОФИЈЕ ПАЛАНКЕ КОНСТАНТИНОВИЋА, КОРУМПИРАНОСТ ВЛАСТИ И ПРЕСТУП МЕЂЕДА. СКЛАДНА ИГРА АНСАМБЛА УЖИЧКОГ ПОЗОРИШТА, ТАЧАН РЕДИТЕЉСКИ РУКОПИС, СТВАРА ПРЕДСТАВУ У КОЈОЈ СЕ НАШ САВРЕМЕНИК БРАНКО ЋОПИЋ САСТАЈЕ СА НАШИМ САВРЕМЕНИКОМ АЦОМ ПОПОВИЋЕМ.

3. „ЈЕЛИСАВЕТИНИ ЉУБАВНИ ЈАДИ ЗБОГ МОЛЕРА“ МИЛАН ЈЕЛИЋ, РЕДИТЕЉ МАРКО МИСИРАЧА, КЊАЖЕВСКО СРПСКИ ТЕАТАР КРАГУЈЕВАЦ
ОВАЈ ТЕКСТ ИЗ 70 ДЕСЕТИХ ГОДИНА, РЕДИТЕЉ МАРКО МИСИРАЧА ВЕШТО СМЕШТА У САВРЕМЕНИ СВЕТ РИЈАЛИТИ ШОУ ПРОГРАМА И ЊЕГОВИХ ТАКМИЧАРА И ПОБЕДНИКА. ПИТАЊЕ ИДВИДУАЛНОГ И ЈАВНОГ ИСПИТУЈЕ КРОЗ ТРАГИКОМИЧНИ ЗАПЛЕТ, ВЕОМА ПОСВЕЋЕНА ИГРА ГЛУМАЦА КРАГУЈЕВАЧКОГ ПОЗОРИШТА УВОДИ НАС У РЕЛЕВАТНИ ПОЗОРИШНИ ДОГАЂАЈ.

4. „ПРС`О“, REMI DE VO, РЕДИТЕЉКА ОЉА ЂОРЂЕВИЋ, НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ ТОША ЈОВАНОВИЋ ЗРЕЊАНИН
ОВАЈ САВРЕМЕНИ ФРАНЦУСКИ ВОДВИЉ КОЈИ ЈЕ ПРЕВЕДЕН СПЕЦИЈАЛНО ЗА ЗРЕЊАНИНСКО ПОЗОРИШТЕ ПРЕДСТАВЉА ТРАГИКОМИЧНУ ФАРСУ КОЈА ИСТРАЖУЈЕ МЕСТО ПОЈЕДИНЦА У СВЕТУ ЛИБЕРАЛНОГ КАПИТАЛИЗМА, ЉУБАВНЕ ПРЕВАРЕ ПОВЕЗАНЕ СУ СА ДРУШТВЕНИМ ПРЕВАРАМА. ОЉА ЂОРЂЕВИЋ КОЈА ДОСЛЕДНО НЕГУЈЕ КОМЕДИЈУ И КОМИЧНО У СВОЈИМ РЕЖИЈАМА, СА НАДАХНУТИМ АНСАМБЛОМ ЗРЕЊАНИНСКОГ ПОЗОРИШТА ГРАДИ ВОДВИЉ КАО СМИСАО НАШЕГ ЖИВОТА.

5. „КИДАЈ ИЗ МОЈЕ КУХИЊЕ“ - REJ I MAJKL KUNI, РЕДИТЕЉКА АНДРЕА АДА ЛАЗИЋ, ШАБАЧКО ПОЗОРИШТЕ
КОМЕДИЈА РЕЈА И МАЈКЛА КУНИЈА У РЕЖИЈИ АНДРЕЕ ЛАЗИЋ И ИЗВОЂЕЊУ АНСАМБЛА ШАБАЧКОГ ПОЗОРИШТА ДОНОСИ ТРАВЕСТИРАНУ СТВАРНОСТ У КОЈОЈ СЕ МОЖЕ ДЕКОНСТРУИСАТИ СВАКИ СЕГМЕНТ ДРУШТВА, ПА ЧАК И ИСТИНА. НАДАХНУТА ИГРА АНСАМБЛА, ОШТРИНА ЖАНРА И ВЕРА У ТРАВЕСТИЈУ ОДЛИКЕ СУ ОВЕ КОМЕДИЈЕ.

6. „РАЗБИЈЕНИ КРЧАГ“ HAJNRIH FON KLAJST, РЕДИТЕЉ ИГОР ВУК ТОРБИЦА, ЈУГОСЛОВЕНСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ, БЕОГРАД.
ПИТАЊЕ ПРАВДЕ И ДРУШТВЕНЕ ХИЈЕРАРХИЈЕ КАО И СЛОБОДЕ ГРАЂАНА ИСТРАЖУЈЕ ОВАЈ ИЗВРСНИ КЛАЈСТОВ ТЕКСТ У КОМЕ ИЗУЗЕТНЕ ГЛУМАЧКЕ КРЕАЦИЈЕ ОСТВАРУЈЕ ЧИТАВ АНСАМБЛ. ВРЕДНО РЕДИТЕЉСКО И ГЛУМАЧКО ИСТРАЖИВАЊЕ У ПРОСТОРУ ЖАНРА И ПОЕТИКЕ ИЗВОЂЕЊА ДОВОДИ ДО СУСРЕТА ХАНРИХА КЛАЈСТА И БЕРТОЛТА БРЕХТА.

7. „КЛАУСТРОФОБИЧНА КОМЕДИЈА“ ДУШАНА КОВАЧЕВИЋА, РЕДИТЕЉ ДАРКО БАЈИЋ, ЗВЕЗДАРА ТЕАТАР, БЕОГРАД
„КЛАУСТРОФОБИЧНА КОМЕДИЈА“ ДУШАНА КОВАЧЕВИЋА ЈЕ ТРАГИКОМЕДИЈА КОЈА ЈЕ НАСТАЛА ПРЕ ТРИДЕСЕТ ГОДИНА, А ДАНАС НАМ СЕ ЧИНИ ДА ЈЕ УПРАВО НАПИСАНА. ОДЛИЧНЕ ГЛУМАЧКЕ КРЕАЦИЈЕ, ТЕКСТ ВЕЛИКЕ КОМЕДИОГРАФСКЕ ДУБИНЕ, ВЕЗА ЖИВОТА И ПОЗОРИШТА У КОМЕ КОВАЧЕВИЋ УСПЕВА ДА ПОЗОРИШТЕ ПОТКАЗУЈЕ ЖИВОТ, ЗАТВАРА КРУГ ОВОГОДИШЊЕГ ФЕСТИВАЛА.


СМЕХ, ВЕЧНО ЖИВ!
Реч селекторке 44. Фестивала, редитељке и редовне професорке ФДУ, Иване Вујић

Смех је завера. Француски филозоф Анри Бергсон каже: „Смех је врста друштвеног геста, казне за крутост друштва. Величина комедије лежи у томе што је она ближа стварном животу него драма. Ништа као комика не може унети разноликост и кретање у монолитну стварност. Хумор је поступак којим се угрожено ЈА брани од увреда које му наноси спољни свет. Хумор је превласт над реалном ситуацијом.“ И зато у времену планетарне кризе 40 представа које су виђене за селекцију Фестивала комедије у Јагодини пре свега значе победу живота над кризом. Током 2014. године, у години прославе 150 годишњице рођења Бранислава Нушића, остварен је велики број представа које су настале по текстовима или као монтаже различитих текстова овог нашег једног од највећих комедиографа. Оно што је узбудљиво и пажње вредно је то да већином редитељи млађе генерације и млади редитељи и њихови ансамбли постављају Нушића и његово дело са пажњом и да се у њиховом заједничком ходу са Браниславом Нушићем 2014. њима придружују и Бертолт Брехт и Ежен Јонеско. У већини представа које су виђене, а у свима које су ушле у селекцију, Нушић је наш савременик. Његова иронија и комика обогаћује се сонговима који су побуна против дехуманизованог, криминогеног, корумпираног, похлепног друштва. За разлику од ренесансне комедије која умирује, улепшава, а оне који су тужни увесељава, избор представа фестивала комедије у Јагодини 2015. представља савремену комедију која не умирује већ узнемирава човека који је заробљен и окован транзиционим мукама друштва и рационалитетом савремене цивилизације. Хумор садржи критички дух и то је једина могућност којом располажемо да бисмо били на одстојању наше нелагоде постојања. Постати свестан онога што нас плаши и смејати се томе значи загосподарити страхом. И зато - Живео смех!

1. „Мистер долар“ – Народно позориште Суботица, режија Снежана Тришић
Целокупни ансамбл српске драме Народног позоришта Суботице, у адаптацији Нушићевог текста који су извршили драматург Димитрије Коканов и редитељка Снежана Тришић, постаје Нушићевско Брехтовски политички комад у коме и Нушић и Брехт поручују: Истина је конкретна!

2. „Постмодерни кабаре доброг војника Швејка“ – Шабачко позориште по Јарославу Хашеку, адаптација и режија Александар Лукач.
И у овој представи пред нама је читав ансамбл једног српског позоришта. У овом антиратном кабареу мењајући жанрове комедије, кабареа, гротеске, гињола, Александар Лукач и анасамбл Шабачког позоришта остварају скупност игре и изузетну дилатирану енергију.

3. Ежен Јонеско „Ћелава певачица“ – Атеље 212, редитељка Исидора Гонцић.
Ова Јонескова трагична фарса представља и доводи на фестивал младе глумце са Факултета драмских уметности и младу редитељку Исидору Гонцић. Игра ових младих глумаца, истичем улогу Анђеле Јовановић, је генерацијска побуна против света који је изгубио своју метафизичку димензију и срља у ирационално самоуништење. Овом представом Фестивал представља подмладак позоришта Србије коме тек припадају дуги дани позоришта и фестивала.

4. „Потпуно скраћена историја Србије“ – Позориште младих Нови Сад. Аутори текста драматуршкиња Маја Пелевић и драматург Слободан Обрадовић и редитељка Оливера Ђорђевић уз веома вредан ансамбл Позоришта младих из Новог Сада смех проналази у анатомији нашег менталитета који се чини толико дуго непромењивим.

5. Бранислав Нушић „Власт“ – Народно позориште Зрењанин, редитељ Душан Петровић.
И ова представа настаје као рад великог ансамбла Народног позоришта „Тоша Јовановић“. Редитељ кроз елементе стенд ап комедије и кабареа истражује тему власти, тему која се од Нушићевог доба до данас нажалост не може заобићи, а изгледа да се њена суштина не мења.

6. „Рођендан господина Нушића“ – Звездара театар, аутора Душана Ковачевића, редитељ Небојша Брадић.
Већ деценијама живимо у друштву у којем је неопходно постављати на сцену било који Нушићев комад. Наш велики драмски писац Душан Ковачевић кроз свој нови комад анализира Нушићеву комедију као покушај победе над недаћама и несигурностима на којима почива историја Србије. Изузетна глумачка креација Драгана Петровића и Бранислава Лечића.

7. „Доктор Нушић“ – Народно позориште Сомбор и Крушевачко позориште у копродукцији, редитељ Кокан Младеновић.
Кокан Младеновић са одличним ансамблом Сомбора и Крушевца, предвођен Браниславом Нушићем креће на пут представе и током овога пута сусреће Бертолта Брехта и сви нам они говоре гласно: „Упалите сва светла! Пустите нас да сањамо у јасноћи!“


Нова селекторка Фестивала ,,Дани комедије“ по одлуци уметничког директора ове значајне културне манифестације Добрице Милићевића, је редитељка и редовна професорка ФДУ, Ивана Вујић.

Ивана Вујић је рођена 1959. у Београду, где се школовала и завршила позоришну режију на Факултету драмских уметности. Потом се усавршавала у Паризу на Сорбони, у Институту за позоришна истраживања и у уметничкој школи у Њујорку. Као редитељ поставила је 85 позоришних представа по текстовима Шекспира, Вебстера, Сартра, Бекета, Јонеска, Стерије Поповића, Аце Поповића…

Била је уметнички директор Битеф Театра од 1990. до 1997. године, селектор позоришног програма Белефа, оснивач Фринге урбаног фестивала. Основала је Бетон хала театар, простор у коме студенти и млади људи имају могућност да пробају немогуће. Једном од највећих награда сматра прилику за рад с децом са посебним потребама и рад са студентима на Факултету драмских уметности. Говори енглески, немачки и француски језик.


Изложба "Мија Алексић - Бити глумац", посвећена легендарном српском позоришном, филмском и телевизијском глумцу Милосаву Мији Алексићу (1923-1995) биће отворена је 20. марта у јагодинском Културном центру у сусрет отварању 44. фестивала Дани комедије.

Изложбу “Мија Алексић - Бити глумац”, аутора Бобана Стефановића, реализовао је Културни центар Горњи Милановац, у сарадњи са Алексићевом породицом, Народним позориштем у Београду, Радио-телевизијом Србије, Југословенском кинотеком, Народним музејем Крагујевац и Музејем позоришне уметности Србије.


Културни центар Јагодина и Фестивал Дани комедије позивају вас на први у низу пратећих програма 43. Фестивала. Реч је о концерту под називом "Духовитост, Хумор и Шала" који изводи Катарина Алексић, виолинисткиња, концерт мајстор Симфонијског оркестра РТС-а, уз клавирску пратњу Дине Чубриловић. На програму су дела Моцарта, Бетовена и Сибелијуса.Концерт ће се одржати 10. марта у 20 часова а улаз је слободан.


У недељу, 09. марта 2014. почиње продаја карата за 43. Фестивал "Дани комедије".
Карте ће се продавати на благајни Културног центра у недељу од 10.00 до 13.30 часова, и радним данима од 08.00 до 15.00 часова.

20.03.2012.  Маскенбал у сусрет отварања фестивала


10.01.2012.


Управни одбор Фестивала "Дани комедије" у Јагодини усвојио је 10.01.2012. програм 41. фестивала најбољих комедиографских остварења Србије, на коме ће од 20. до 27. марта, у званичној конкуренцији бити седам представа, и то:

1. "Својта" Небојше Ромчевића у режији Николе Завишића, у извођењу Позоришта "Бошко Буха" из Београда,

2. "Добри ујкица" Алана Ејкборна у режији Стефана Саблића, у извођењу Установе културе "Вук Караџић" из Београда,

3. "Ожалошћена породица" Бранислава Нушића у режији Андраша Урбана, у извођењу Народног Позоришта из Ниша

4. "Кумови" текст и режија Душана Ковачевића, у извођењу Звездаре театра,

5. "Комедија забуне" Вилијама Шекспира у режији Милана Нешковића, у извођењу Народног позоришта Суботица

6. "Урнебесна комедија", Душана Ковачевића у режији Маје Гргић, у извођењу Српског народног позоришта Нови Сад и

7. "Седам и по" Мирослава Момчиловића, режија Даријан Михајловић, копродукција Атеље 212, Новосадско позориште и Народно позориште из Бањалуке.

НАГРАДА ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО МИЛЕНИ ДРАВИЋ Награду за животно дело на 41. Фестивалу ,,Дани комедије,, у Јагодини понеће позната српска глумица Милена Дравић, једногласно су усвојили чланови Управног одбора овог фестивала. Милена Дравић у својој каријери добила је два "Ћурана" и то за улогу у представи Слободана Стојановћа ,,Птић и птица,, у режији Дејана Мијача, а у извођењу Звездара театра и прошле године за улогу Мод у представи ,,Харолд и Мод,, Београдског драмског позоришта. Позната српска глумица је била и члан жирија 1977. године.

За селектора је по шести пут изабрана Ана Тасић.


11.10.2011.


Ана Тасић, театролог из Београда биће селектор и наредног, 41. фестивала ,,Дани комедије'' који ће бити одржан од 20. до 27. марта 2012. године у Јагодини, одлучили су чланови Управног одбора фестивала на данашњој седници. Поред одлуке о селектору, Управни одбор позитивно је оценио извештај о реализацији 40. јубиларног фестивала, чиме су званично почеле припреме наредних ,,Дана комедије''.


05.11.2010.

Управни одбор Фестивала је донео одлуку да је драмски писац Душан Ковачевић као један од најутицајнијих светских и најзначајнији домаћи писац, лауреат награде за животно дело и добитник статуете "Златни ћуран" која ће му бити уручена на 40. јубиларном Фестивалу "Дани комедије" у Јагодини, који ће се одржати 20 - 27.марта 2011. године.


01.10.2010.

Поводом 40. јубиларног Фестивала "Дани комедије", Управни одбор Фестивала је расписао конкурс за најбољи комедиографски текст. Текст се доставља у три примерка, потписати их шифром и у посебну коверту ставити решење шифре. Пријаву текста доставити на адресу: Културни центар Јагодина, за Фестивал "Дани комедије", улица Кнегинње Милице број 25, Јагодина.


19.11.2010. представа ПУТ ОКО СВЕТА у продукцији КРУШЕВАЧКОГ ПОЗОРИШТА и ФЕСТИВАЛА „ДАНИ КОМЕДИЈЕ“ ЈАГОДИНА, одиграће се у Малој сали Културног центра Јагодина са почетком у 20.00 часова
Текст: Бранислав Нушић
Режија: Југ Радивојевић
Играју: Милорад Мандић Манда, Љиљана Стјепановић, Милија Вуковић, Небојша Вранић, Дејан Тончић, Бојан Вељовић, Боба Стојмировић, Фуад Табучић, Душан Јовановић, Драган Маринковић, Никола Ракић, Тома Трифуновић, Предраг Миленковић, Никола Пантовић, Мирослав Дебељаковић, Александар Антић, Биљана Николић, Јованка Андрић/Марија Гашић, Слађана Несторовић Ристић, Марија Дебељаковић, Тања Махмутовић

Том приликом у галерији Културног центра биће постављена изложба фотографија „Јагодина некад и сад“ која прати представу „Пут око света“.


08.10.2010.
Управни одбор Позоришног фестивала „Дани комедије“ је на седници одржаној 08.10.2010. године донео одлуку да се мр Ана Тасић, театролог и позоришни критичар изабере за селектора 40. јубиларног фестивала, имајући у виду да је четири године врло успешно обављала посао селектора као и да је то опште мишљење најшире позоришне јавности, представника медија и културних радника Јагодине.
_____________________________________________________________
07.10.2010.
У току је припрема фото изложбе „Јагодина некад и сад“ која ће бити саставни део представе „Пут око света“ и која ће пратити представу на свим гостовањима у земљи и иностранству. Изложба се организује са циљем да афирмише како традиционалне и класичне вредности тако и најновије садржаје Јагодине. Изложбу припрема Марија Вулић, дипломирани вајар у сарадњи са Звичајним музејом. Израда фотографија поверена је Фото клубу Јагодина кога представља Дарко Марковић.
____________________________________________________________
05.10.2010. године
Крушевачко позориште у копродукцији са Фестивалом Дани комедије припрема представу „Пут око света“ у режији Југа Радивојевића са Милорадом Мандићем – Мандом, Љиљаном Стјепановић и Милијом Вуковићем у главним улогама.
Премијера је заказана за 30. октобар у Крушевцу. Представу ће пратити ликовна изложба „Јагодина некад и сад“ као најава представе.
Представа „Пут око света“ отвориће јубиларни 40. Фестивал „Дани комедије“, 20. марта 2011. године

 
 

 
 
Укупно:  1370    Данас:   199    Јуче:   165
© Агенција Аутентик